Slučajnim pozivom sam dobila ponudu da idem u Tursku ,u martu 2016, i to BESPLATNO. U prvom trenutku nisam mogla da vjerujem da sam tolika sretnica.
Međutim, unaprijed sam znala da je to normalno, da Nevladine organizacije pomažu mlađoj populaciji da rade na sebi, da se osamostale. Da, to se često dešava i u našem gradu (Visoko) samo ja nisam bila upućena. Zašto? Zato što sam bila nezainteresovana za te stvari, nisam tražila nešto novo, nisam željela da izađem iz svog “oklopa”.
Bili smo smješteni u jednom mirnom, malog gradu. Bilo nas je iz pet država, svi različiti, svi kao jedno. Radili smo kao tim i svi sa istim ciljem “To be employed or not”.
I bilo je efekta, vjerujte. Samo je danas važno da se mladi pokrenu, da urade nešto korisno za sebe i svoje okruženje.
Jedan korak je dovoljan do uspjeha. Jedan pomak u životu je bolji od nerada. Besplatan rad je bolji od gledanja tv-a, ispijanja kafa i maštanja o tome da imamo sve, a ne radimo ništa.
Ja da nisam krenula na kurseve koje su osmislili “Mladi volonteri” Visoko, ne bi mi se pružila prilika da vidim jedno malo mjesto, pet sati vožnje od Istanbula, zvano Akcakoca. Da nisam izašla iz svog “oklopa”, ne bih upoznala divne ljude. Poslije toga sam počela da se uključujem u razne akcije. Počela sam da više vjerujem u sebe, da i ja mogu nešto da učinim za sebe, za okruženje, za svoj grad.
Želim da potaknem mlade, da se trgnu iz sna, da ne spavaju pola dana, da počinju da razmišljaju pozitivno o svojoj budućnosti.
Samo jedan dobar korak može biti vodilja kroz vaš život, jer vi sami krojite svoju budućnost.
Piše: Una Zelentrović